Sve je manje nekadašnjih kafana sa kariranim stolnjacima, sa limenim pikslama i kuvanim jajima na stolu, pa i sa uvek dobrodošlom čašicom razgovora za usput. One doduše, još uvek koegzistiraju, na samoj periferiji davno prežaljenih gradova, zajedno sa lokalnom bratijom, koja u njima i dalje iznalazi glavnog krivca za neuspele brakove, za prokockano venčano prstenje i razdomljene kuće sa tapetama... Da je kafana istinska privilegija tužnih, nije obelodanio ni Seneka, ni Pasternak, to čak nije pomenuo ni jedan Rastinjak u pariskim skitnjama ili Pitagora igrajući se svojim krugovima. A opet, istinitost ovih reči, niko ne dovodi u pitanje...
Нема коментара:
Постави коментар