Kada se pomene Irska fudbalski zaljubljenici prvo pomisle na Šamrok, istoričari na recesije i velike migracije koje su ovu zemlju pogodile tokom 30-tih i 50-tih godina prošlog veka, biolozi na odsustvo zmija, ratari na pašnjake, a Beogradski rok zaljubljenici na Acu Petrovića (Acu Seltika) i paprene cene piva na Bir festu potonjih godina. No teško da će i najveći poklonici filma, pa makar tu ubrajali i verne imitatore Nosferatuovog hoda, biti u stanju da nam kažu nešto više o karijeri i povremenim izletima ovog Dablinskog momka. Možda bi tako bilo i sa nama, da te 1983. godine (u kojoj Bjorn Borg najavljuje povlačenje iz tenisa, a velike televizijske kuće emituju poslednju epizodu serije M*A*S*H) plavokosi dečak nije uvideo istinu, koja će ga poput džentlmenske rukavice pljusnuti po licu. Ukoliko i postoji neki nemuzikalni deo njegove ličnosti, onda je on neporecivo vezan samo uz staro prezime tvrdog akcenta. Prihvativši uručeni mu izazov, Hansard i zvanično prekida svoje dotadašnje školovanje, postavši ujedno jedan od vodećih članova lokalne alternativne scene.
No ono što je intrigantno u vezi samog Hansarda, nikako se ne može vezati uz njegov bend The Frames, niti uz njegova šarenolika solistička postignuća. Kada je veliki Džordan u sudaru kosmičkih razmera, konačno porazio "svemirske kauboje" i vratio talenat svojim prijateljima, mnogi su žalalili što i sam nije zatražio malo Fortunine milosti za svoju glumu. Zato se vest da će Glen Hansard bez ikakve pripreme i prethodnog iskustva, izuzev grimasa koje je možda radio za kuhinjskim stolom, prihvatiti ulogu u pitomom, ali zbog toga ne i manje zahtevnom filmu Once, uglavnom ocenjivala kao hod po klimavim daskama.
Ali kako život stvara romane, ili makar dovoljno podstreka kod posvećenih za stvaranje istih, i slučaj ovog simpatičnog momka će izvesti svoju završnu bravuru. Ono što su mnogi ocenjivali kao novu Černobilsku katastrofu i projekat koji će Irsku osiromašiti za još nekoliko miliona stanovnika, na kraju će se zanimljivo poigrati sa zluradim komentarima i sumnjama. Film koji je bio osuđen na lomaču i pre prvog prikazivanja, svojim akterima (muzičaru Hansardu i kompozitorki Marketi Irglovoj), neće doneti samo svetsku slavu, već i u potpunosti zasluženog Oskara za jednu od najboljih umetničkih izvedbi poslednjih godina.
Možda ste pomisli kako je Hansarda iznenadni nalet slave promenio? Zapravo, ne. Brada je i dalje tu, kao i rado odazivanje na sve vrste humanitarnih nastupa. A u nedostatku slobodnih studija, ulice Dablina i dalje mogu sasvim dobro poslužiti.
Нема коментара:
Постави коментар