Kada sam pre izvesnog vremena, debatisao sa omanjom grupom poznanika, na samoj periferiji našeg razgovora, našlo se i nekoliko neutrošenih minuta, za sve prisutniju modu takozvane industralizacije humora. Opšti zaključak(koji je gle čuda, podstaknut i opštim negodovanjem), nije toliko vezan sa primetnim nedostatkom istog(što je svakako kompleksna i diskutabilna tema), koliko sa samim načinom njegovog prezentovanja.
U drugoj polovini dvadesetog veka, pred nama se ukazao čitav niz originalnih komičara., ovde valja spomenuti sada već kultnog Beni Hila, Džeka Benija ili Džordža Karlina, a mora se priznati da je i određeni broj filmskih glumaca, posedovao retko viđenu harizmu. Ukoliko njima pridodamo višegodišnje sitkome(Prijatelje, Mućke, Bračne vode, Alfa...,sa kojim se niz svakako ne završava), dolazimo do proste računice, da smo na uvid imali svojevrsnu biblioteku svetske kinematografije. No ipak, najfascinantnije deluje sam podatak, po kome je svaki od gore pomenutih mimičara ili naslova u svom repertoaru posedovao i neviđenu dozu originalnosti.
Treba li uopšte i napomenuti, da danas čitava stvar stoji umnogome drugačije? Sa ekrana nas pozdravlja Stiler, sveže razvedeni Biković ili prestarela loto dama sa rođendanskom čestitkom. Njima još uvek nije došapnuto(to se nameće kao jedino opravdanje), da prefinjen humor iziskuje i nepojmljivu fleksibilnost uma, pa i izvesno poznavanje opšt(ij)e kulture. I zato, dok gore spomenuta gospoda uživaju u sebi svojstvenom performansu, prosečan gledalac se oseća slično Selindžerovom junaku, kao omatorela konjska zadnjica.
U drugoj polovini dvadesetog veka, pred nama se ukazao čitav niz originalnih komičara., ovde valja spomenuti sada već kultnog Beni Hila, Džeka Benija ili Džordža Karlina, a mora se priznati da je i određeni broj filmskih glumaca, posedovao retko viđenu harizmu. Ukoliko njima pridodamo višegodišnje sitkome(Prijatelje, Mućke, Bračne vode, Alfa...,sa kojim se niz svakako ne završava), dolazimo do proste računice, da smo na uvid imali svojevrsnu biblioteku svetske kinematografije. No ipak, najfascinantnije deluje sam podatak, po kome je svaki od gore pomenutih mimičara ili naslova u svom repertoaru posedovao i neviđenu dozu originalnosti.
Treba li uopšte i napomenuti, da danas čitava stvar stoji umnogome drugačije? Sa ekrana nas pozdravlja Stiler, sveže razvedeni Biković ili prestarela loto dama sa rođendanskom čestitkom. Njima još uvek nije došapnuto(to se nameće kao jedino opravdanje), da prefinjen humor iziskuje i nepojmljivu fleksibilnost uma, pa i izvesno poznavanje opšt(ij)e kulture. I zato, dok gore spomenuta gospoda uživaju u sebi svojstvenom performansu, prosečan gledalac se oseća slično Selindžerovom junaku, kao omatorela konjska zadnjica.
Baš tako!
ОдговориИзбриши