Када је Тагоре обукао кишну кабаницу, и када је кренуо пут шуме посечених борова, локални мештани помислише, како ће баш у смирај тог дана, почастити сопствено грло или чело, те склопише опкладе.
-Такав је откада му је преминула супруга.
-И ћерка, додаде други. Његова брада је посве бела, а очи, јеси ли му некада видео очи? Зато ће ове рупије., нема мојих рупија! Ај, ај, нема моје свадбе.
За то време песник је неометано читао звезде и нотирао зденце, а љубичице у његовом рукаву су мирисале лепше но раније. И нек добри Јахве каже докле би стигао у својој занесености, да га у неко доба није прекинуо далеки лавеж паса. Тада се саже, пољуби нешто што би могло наликовати пентаграму, или крсту, или самом полумесецу, што да не., те отирући лунин прамен, са спомена некад драге жене, сасвим интимно рече:-Сада знам, о сада засигурно знам, одговор је у поноћ мила!
Нема коментара:
Постави коментар