Potonjih godina se retko dešavalo, da magija Holivudske umetnosti iznedri film, koji će svojom autentičnošću pobrisati sve granice između naroda i narodnosti. Zato se sve češće pristupalo visokobudžetnim, nemaštovitnim, ali ujedno i ekspresivnim projektima, koji bi na kontu zvučnih imena obezbeđivali višestruki povraćaj budžeta. I kada je utihnula i poslednja nada, da će se na pomračenom nebu nekadašnje inovativnosti, pojaviti delo koje će jednako pogodovati ljudskim i umetničkim standardima, scenarista Robert Morse i reditelj Pol Hagis zajedničkim naporima ekranizuju, jedan od najznačajnijih umetničkih projekata 21. veka. Film koji je kod nas preveden kao Fatalna nesreća(Crash 2004).
Sam projekat je zamišljen kao lančana reakcija međusobno uslovljenih događaja, koji se usled hronične otuđenosti manifestuju na gotovo fatalan, ali ujedno i katarzičan način po glavne aktere ovog filma., počev od najznačajnijih predstavnika društva, pa sve do socijalnih i u javnosti često prenebegnutih slučajeva. Na površinu neće isplivati samo rasna netrpeljivost, neosnovane predrasude, lične frustracije i neostvarenosti, već i jedan od ključnih problema modernog, hibridnog društva, sveopšti nedostatak dodira. Sam način nehronološkog pripovedanja će vas naterati da do zadnjeg trenutka budno pratite dešavanja na ekranu, ali i da zdušno oprostite nekolicinu predvidivih obrta(kojih je ruku na srce, zaista malo)., kao i da iz osnova preispitate gomilu usađenih i neosnovano prihvaćenih stereotipa.
Valjalo bi još napomenuti da se scena sa omalenom Ešli Sandžez, i dalje prikazuje na velikom broju univerziteta širom Amerike, kao obavezna i neizostavna literatura za buduće psihologe.
Sam projekat je zamišljen kao lančana reakcija međusobno uslovljenih događaja, koji se usled hronične otuđenosti manifestuju na gotovo fatalan, ali ujedno i katarzičan način po glavne aktere ovog filma., počev od najznačajnijih predstavnika društva, pa sve do socijalnih i u javnosti često prenebegnutih slučajeva. Na površinu neće isplivati samo rasna netrpeljivost, neosnovane predrasude, lične frustracije i neostvarenosti, već i jedan od ključnih problema modernog, hibridnog društva, sveopšti nedostatak dodira. Sam način nehronološkog pripovedanja će vas naterati da do zadnjeg trenutka budno pratite dešavanja na ekranu, ali i da zdušno oprostite nekolicinu predvidivih obrta(kojih je ruku na srce, zaista malo)., kao i da iz osnova preispitate gomilu usađenih i neosnovano prihvaćenih stereotipa.
Valjalo bi još napomenuti da se scena sa omalenom Ešli Sandžez, i dalje prikazuje na velikom broju univerziteta širom Amerike, kao obavezna i neizostavna literatura za buduće psihologe.
Нема коментара:
Постави коментар