Видиш Хал - рекао сам му озбиљно - ради се заправо о томе да у задње време имам извесних проблема са писањем. Ти знаш моје навике. Устајем негде око шестице, конзумирам три парчета слабије прженог тоста и затим се враћам назад у кревет. Следеће устајање је подстакнуто искључиво једном од оних назови је потреба.
Кажеш ми да доручкуејш тост?
Да Хал - тај тип је стварно знао да ме унервози - те три кришке слабије прженог, понекад маслац. И ако ћеш поново да ми говориш о томе како сам остао у осамдесетим, како сањам бјуик и те глупости, боље немој.
Заправо само сам хтео да ти кажем како би могао да пишеш о тосту.
О тосту?
Што да не?
Па добро. Рецимо и да пишем о томе. Рецимо и да напишем хиљаду проклетих страница о томе. Стварно не видим како ће то утицати на моју поспаност, сем ако узгред на замишљам пазух моје тетке Марџ.
Зашто не покушаш са кафом?
Нема коментара:
Постави коментар