Zahvaljujući posredstvu javnih medija, putem kojih nam vodeći svetski brendovi svakodnevno sugerišu koje telefone, automobile ili losione za brijanje je poželjno koristiti, stiče se utisak da je uloga savremenog čoveka posve banalizovana i da je uopšte, dovedena do stadijuma u kome se pretpostavljene radnje trebaju izvršavati mehanički, ne razmišljajući i ne preispitujući pri tome i njihovu celishodnost. Zato ne treba čuditi što će se poslednjih decenija i profitabilna franšiza poput Holivuda, sve češće odlučivati za ekranizaciju, ili ponovnu afirmaciju već posrnulih Marvelovih heroja, nudeći svojim pobornicima ujedno i dugo iščekivani vid željene nekonvencionalnosti.
Augusta Landmesera, nekadašnjeg člana nemilosrdne i naširoko omražene Nacističke partije, slobodno možemo nasloviti kao čoveka koga istorija neće pamtiti po delovanju, već isključivo po nedelovanju i po oportunizmu sa kojim se vešto poigravao na samoj granici ludosti. Sam August je rođen sredinom 1910. godine u zemlji, koja se već uveliko spremala za ulazak u jedan od onih epohalnih sukoba. Kako mu stečeno obrazovanje ni po čemu nije bilo dovoljno za sigurno radno mesto, a još manje za izvesnu egzistenciju, tokom 1931. godine se pridružuje tada rastućoj i svakako primamljivoj Nacističkoj partiji. I mora se priznati da mu je u samom početku išlo sasvim dobro. U prve četiri godine svog članstva Landmeser se glasno zalaže za militaristički i rasistički odnos ka drugim skupinama, propagirajući Orvelovski način demokratije, u kome su izvesne nacije povlašćenije od drugih. Ali baš tada će se i desiti trenutak koji će čitavoj priči dodeliti zanimljivi obrt. Dok je još uvek bio uzorni član vladajućeg miljea, Landmeser upoznaje, i što je još važnije zaljubljuje se u omalenu Irmu Ekler, devojku jevrejskih korena. Kako bi se u njenim očima makar delimično iskupio za svoje ranije stavove, preko noći postaje kako zakleti, tako i javni neprijatelj hušačke propagande. Zbog neprimerenih delovanja, 1935-te godine ga isključuju iz stranke.
O Landmeseru se do danas ne zna mnogo, ali se čvrsto veruje da za života nije ovladao nijednom od zavidnih veština levitacije, super sonične brzine ili trenutnog nestajanja, što se između ostalog ubraja u osnovne talente za postizanje naročitih dela. Pa i pored pomenutih nedostataka šansu za svoj Hudinijevski performans i svojevrsni omaž ljubavi, Landmeser će dobiti i brže nego što je očekivao.
Provodeći svoj radni vek na brodogradilištu Blom + Vos u Hamburgu, ovom, do skorih dana neimenovanom heroju se ukazala i jedinstvena prilika da prisustvuje porinuću vojnog broda za obuku Horst Vesel. U trenutku kada je i zvanično krštena buduća uzdanica razvijene mornarice, na stotine hipnotisanih dlanova se istovremeno obrelo u vazduhu odajući tako najviše počasti Fireru. Ruke Augusta Landmesera su ostale na njegovim prsima. I ne samo to! August Landmeser je čitav protokol propratitio sa ciničnim osmehom na usnama, izrugujući se tako Trećem rajhu, baš kao što se nekada i slavni poglavica Sijetl izrugivao bestidnoj ponudi predsednika Frenka Pirsa.
Nažalost, tužnoj priči osvešćenog Don Kihota, ovaj potez će i osigurati tragičan epilog. Kako se i nadalje oglušio o više upozorenja da se razvede od Irme Ekler i ujedno izbegne optužbe za prljanje rasne i nacionalne časti, samom Landmeseru nije preostajalo drugo, do da sa porodicom potraži utočište u egzilu. Ipak, njihov plan da se bezbedno prebace u Dansku osujećen je već na samoj granici, a pred nekadašnjeg činovnika je ovaj put iznet i poslednji ultimatum. Ili će se odreći svoje dotadašnje porodice (a tu svakako moramo uračunati i ćerkicu koja je u međuvremenu došla na svet), ili će i njega, zajedno sa suprugom i detetom, svrstati u nepoželjnu jevrejsku skupinu.
Nakon što je par i dalje viđan u javnosti, obesmišljavajući tako osramne ucene tadašnje vlasti, Gestapo ih privodi i suočava sa ozbiljnim optužbama. Landmesera osuđuju na gotovo trogodišnje izdržavanje kazne u ozloglašenom logoru Borgermur, dok je Irma Ekler prvo upućena u jednu od državnih kaznionica, da bi je nedugo potom prebacili u ženski logor koji se nalazio u Ravensburku (istoričarima poznat po tome, što je najčešće predstavljao usputnu stanicu do Aušvica).
Tokom samog zatočeništva, Irma Ekler dobija još jednu devojčicu, koju joj uprava zatvora oduzima i prosleđuje u gradsko sirotište. Nedugo potom svoj život završava u sistematski osmišljenim likvidacijama, zajedno sa četrnaest hiljada drugih žena. Augusta Landmesera će iz logora nakratko pustiti 19. januara 1941. godine, dozvolivši mu da jedno vreme radi kao poslovođa lokalne transportne kompanije. Ponovnu mobilizaciju vrše već 1944. godine, dodeljujući ga kazenom pešadijskom vodu, pod oznakom 999. U zimu te iste godine, život će izgubiti negde na teritoriji Hrvatske.
Od čudesnih događaja koji se vežu uz ime ovog plemenitog čoveka, pa sve do danas, prošlo je više od sedam decenija. Za to vreme su se na svetskoj pozornici, sa manjim i većim uspesima smenjivale vodeće ekonomske sile, omraženi državnici, i bombe koje bi u nekoliko sekundi mogle da ponište čitav dvadeseti vek. Ali ono što i dalje opstaje na samim marginama istorije, jeste priča o čoveku kome je odanost doslovno sputala ruke, preobrativši ga tako u svojevrsni gromobran jednog vremena i jedne ljubavi.
Нема коментара:
Постави коментар